Dušan Kanazir

Profesor dr Dušan Kanazir (Mošorin, 28. jun 1921 — Beograd, 19. septembar 2009) je bio lekar, biolog, akademik SANU.

Rođen u Mošorinu 28. juna 1921. kao sin Todora–Toše, berberina. Roditelji su 1925. prešli u Novi Sad, gde je otac dobio posao u Banskoj upravi i Ženskoj učiteljskoj školi. Dušan se školovao u Novom Sadu i maturirao 1940. u II muškoj gimnaziji. Posle rata prešao je u Beograd. Studirao je medicinu u Parizu (1945–49), a diplomirao je u Beogradu 1949. godine. Doktorirao je 1955. godine u Briselu u oblasti fizioloških nauka. Postdoktorske studije obavio je u SAD.

Dušan Kanazir je bio profesor po pozivu u Americi, Belgiji i Japanu. Kao ugledan naučnik biran je u mnoge značajne forume i obavljao je više odgovornih funkcija. Bio je ministar za nauku i tehnologiju republike Srbije od 1996–1998. godine. Kao akademik biran je za potpredsednika (1971–81) i predsednika (1981–94) SANU. Kao predsednik SANU je često istupao sa političkim izjavama o teškom položaju i diskriminaciji Srba u Jugoslaviji, a uoči raspada SFRJ je izneo predviđanje:

Akademija je sklona da poveruje da je stradanjima i seobama srpskog naroda pod prinudom došao kraj.^[1]

Bio je član mnogih najuglednijih međunarodnih asocijacija. Objavio je preko 200 naučnih radova u zemlji i svetu. Dobitnik je mnogih nagrada i odlikovanja za svoj rad: Sedmojulske nagrade, Nagrade AVNOJ-a, Ordena rada III reda, Ordena rada sa crvenom zastavom, Ordena zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Ordenom bratstva i jedinstva, kao i francuskim Ordenom komandira Legije časti^[2].

Umro je 19. septembra 2009.

• Biografija na sajtu SANU^{[mrtav link]}
• Preminuo akademik Dušan Kanazir („Večernje novosti“)^{[mrtav link]}
• Preminuo Dušan Kanazir (RTS)