Ispiralica

Ispiralica (poznata i kao „Vulfova boca“) - je laboratorijska boca koju je izumeo irski hemičar Piter Vulf, 1766. ili 1767. godine. U svojoj najjednostavnijoj verziji to je boca zatvorena čepom kroz koji prolaze dve cevi, jedna bliže dnu posude, druga malo ispod čepa. Ovaj deo laboratorijskog pribora služi za ispiranje gasova od nečistoća. Boca se koristi tako što se do polovine napuni vodom (ili nekom drugom tečnošću) koja služi za apsorbovanje nečistoća iz gasa. Ubrizgavanje vazduha (ili drugog gasa koji se želi očistiti) se vrši kroz dužu cev (ovo stvara mehuriće u tečnosti), a prečišćen gas izlazi kroz kraću cev.^[1][2][3]

Ispiralica se takođe može koristiti za kontrolu protoka gasa: broj mehurića po jedinici vremena može biti prilično tačna mera protoka (u zavisnosti od prečnika cevi i u manjoj meri o tome koji gas i tečnosti se koriste).

Ispiralice se proizvode u verziji sa dva ili tri vrata, kao i sa česmom na dnu cilindra.

• Lexikon '88: Vulfova boca (de)

Ovaj članak o hemiji ili kemiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.