Jezero Vostok

Vostok
Jezero Vostok
Hidrografija
Vrsta	subglacijalno
Površina	15.690 km²
Volumen	5.400 km³
Dužina	250 km
Širina	40–50 km
Dubina	670 m
Karta

Jezero Vostok (rus. Восток - istok) je najveće od dosad identifikovanih 150 jezera ispod ledene kape Antarktika. Nalazi se na dubini od 3700 do 4100 metara ispod površine leda, ispod ruske polarne istraživačke stanice Vostok. Jezero Vostok je slatkovodno. Temperatura vode u njemu je -3 °C.

Ruski i britanski naučnici otkrili su ovo jezero 1994. Njegovo postojanje je dokazano 1996. kombinovanim metodama radarskih merenja iz aviona, radarskih snimaka iz svemira i analizom seizmičkih talasa. Zbog svog položaja duboko u ledu ovo jezero se smatra najčistijim i nedirnutim jezerom. Voda u njemu je stara nekoliko miliona godina. I pored prosečne temperature vode od -3 °C voda u njemu nije zaleđena, jer je pod pritiskom od 30-40 megapaskala ispod leda.^[1].

Istraživačka stanica Vostok izgrađena je 1957. Namena joj je da proučava istoriju klime. Godine 1983. tu je izmerena temperatura od -89,2 °C, što je najniža ikad izmerena temperatura na Zemlji. Ruski, francuski i američki naučnici su 1990. ovde počeli bušenje uzoraka leda. Posle se pokazalo da je rupa koju su načinili upravo iznad jezera Vostok. Bušenje je nastavljeno do 1999, kada se stalo na oko 150 metara iznad jezera. Ta odluka je donesena da se ne bi kontaminiralo jezero (pri bušenju je korišćeno gorivo i freon). Analiza jezgra bušotine je pokazala da poslednjih 60 metara bušenja ne čini polarni led, već zaleđena morska voda. Starost leda se procenjuje na 420.000 godina, a jezero je pod ledom već 500.000 do 1.000.000 godina. Naučnici su stigli do jezera 6. februara 2012. godine.

Jezero se nalazi na glečeru koji klizi malom brzinom i nanosi sediment u njega. Dno jezera nije ravno. Razlika u nivou između njegovih krajeva je 400 metara.

Koncentracija kiseonika u jezeru je oko 50 puta veća nego u uobičajenoj slatkoj jezerskoj vodi, što zbog visokog pritiska, što zbog prisustva pukotina kojim je kiseonik prodro u led. Fosili mikroba stari 200.000 godina ukazuju da u jezeru postoje (ili su postojali) uslovi za život. Godine 2005. istraživači su otkrili da se voda u jezeru pomera za 1-2 santimetra za vreme plime i oseke, što je uzrokovano položajem Sunca i Meseca. Ova mala pomeranja vode obezbeđuju minimalnu cirkulaciju vode koja je neophodan uslov za opstanak mikroorganizama.

Ruski naučnici su 5. februara 2012. godine objavili kompletiranje najdužeg uzorka leda u istoriji (3,768 m). Tom prilikom probijen je ledeni omotač oko jezera i došlo se do njegove površine. Uzorci vode iz jezera bi trebalo da budu prikupljeni krajem 2012. kada otpočne novo leto na Antarktiku.^[2][3] Ruski tim takođe planira da pošalje robota da prikupi uzorke vode i sedimenta sa dna jezera. Postoji mogućnost da se otkriju novi oblici života u vodi jezera, ekosistem koji je bio odsečen od ostatka sveta milionima godina, uslovima sličnim onima koji možda vladaju na Jupiterovom mesecu Evropa.^[4]

Jezero Vostok na Wikimedijinoj ostavi

• Tajne jezera Vostok - istraživanje na minus 50 stepeni Arhivirano 2009-10-25 na Wayback Machine-u
• Termofilne bakterije u jezeru Vostok
• Izgubljeni svet jezera Vostok (BBC 2000)

Koordinate: 77° jgš, 105° igd