Nikola Bojović

Nikola Bojović je bio četnički kapetan, zapovednik Durmitorske brigade tokom drugog svetskog rata. Zajedno sa Pavlom Đurišićem učestvovao je u pokolju muslimana Pljevalja, Čajniča i Foče početkom 1943. godine. Juna meseca 1942.godine oprostio jednom komunisti ubistvo svoje majke.

Umro je u 2004. godine u Londonu, u 97. godini života.

Drugi svjetski rat

Bojović je bio zadužen za kontakt sa italijanskim okupatorom, radi uzimanje municije, regulisanja hrane i dozvole prelaska četničkih jedinica preko Lima.[1] Nakon odašiljanja Bojovića u Berane, po odobrenju komandanta italijanske divizije »Pusteria« 9. maja 1942. izvršen je prelaz sandžačkih četničkih odreda radi napada na partizanske jedinice u rejonu Mojkovca.[2]

Bojović je sredinom 1942. u srezu durmitorskom organizovao tajne patrole četnika, snabdevene petokrakama, koje su imale zadatak da se kao partizani pojavljuju kod svih onih za koje se veruje da održavaju vezu sa partizanima.[1]

3. januara 1943. godine primio je zapovest od Draže Mihailovića za "čišćenje Čajničkog sreza od ustaško-mislimanskih organizacija".[3] 22. januara 1943, uoči Četvrte neprijateljske ofanzive, od Pavla Đurišića je dobio naređenje da se sprema za polazak u zapadnu Bosnu da se bori protiv partizana.[4]

Pokolj nejači

Februara 1943. komandovao je napadom Durmitorske brigade na Bukovicu, planinsko selo severno od Pljevalja.[5] Đurišićeva zapovest od 29. januara je glasila: "Bukovicu spaliti."[5] U Bukovici su tom prilikom ubijene 574 osobe.[6] Od toga najviše žena i male djece:

  • ženskog pola: 50,71%
  • djece do 7 godina: 32,04%
  • djece do 14 godina: 50,37%
  • starih preko 50 godina: 12,90%

Najviše su stradala godišta 1937, 1938, 1939, i 1940, što znači dvogodišnjaci/dvogodišnjakinje i četvorogodišnjaci/četvorogodišnjakinje.

Bitka na Neretvi

Glavni članak: Bitka na Neretvi

Kapetan Nikola Bojović je, zajedno sa mnogim drugim četničkim komandantima, učestvovao u Četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi udruženih snaga Osovine protiv jugoslovenskih partizana. Početkom marta 1943. godine, opkoljeni partizani su izvršili proboj neprijateljskog obruča, prešli Neretvu i razbili Bojovićeve snage:

7. ov. mes. u 8 časova izvešten sam da je Bojović razbijen da su partizani prešli Neretvu i zauzeli s. Krstac. Odmah sam naredio letećoj pokret a ja automobilom krenuo napred. Prvi mi je bio cilj da spasem Ivana (Ružića, komandanta 2. durmitorske brigade) koji je padom Krstača i nastupanjem partizana prema Kuku bio opkoljen. Uz put već oko 8 časova sreo sam celu Bojovićevu brigadu kod samog Konjica u paničnom bekstvu. Jedva sam ih zadržao, možeš misliti šta sam im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao.[7]

– Izveštaj Lukačevića Ostojiću od 9. marta 1943. godine

Nasleđe

Govor nad odrom Nikole Bojovića crnogorsko-primorski mitropolit SPC Amfilohije započeo je rečima iz Jevanđelja: „Ko bude veran do smrti daću mu život večni“, a zatim nastavio: „Kapetan Nikola Bojović bio je do smrti veran: majčinom mlijeku, Bogu, Otadžbini i Kralju.“ Za Amfilohija je Bojović „vitez duha, obraza i vjere“, kome je „prah ovde, a slava svugde.“[8]

Izvori

  1. ↑ 1,0 1,1 IZVEŠTAJ BOJOVIĆA DRAŽI MIHAILOVIĆU OD 29. JUNA 1942. O SITUACIJI U SANDŽAKU I DURMITORSKOM SREZU
  2. ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_1_83.htm
  3. ↑ ZAPOVEST DRAŽE MIHAILOVlCA OD 3. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA MILEŠEVSKOG I DRINSKOG KORPUSA I DURMITORSKE BRIGADE ZA UNIŠTENJE MUSLIMANA I PRIPADNIKA NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA U ČAJNIČKOM SREZU
  4. ↑ NAREĐENJE KOMANDANTA LIMSKO-SANDŽAČKIH ČETNIČKIH ODREDA OD 22. JANUARA 1943. POTČINJENIM KOMANDANTIMA ZA FORMIRANJE I UPUĆIVANJE JEDINICA U ZAPADNU BOSNU RADI BORBE PROTIV NOVJ
  5. ↑ 5,0 5,1 ZAPOVEST KOMANDANTA LIMSKO-SANDŽAČKIH ČETNIČKIH ODREDA OD 29. JANUARA 1943. KOMANDANTIMA ODREDA ZA UNIŠTENJE MUSLIMANSKOG ŽIVLJA U FOČANSKOM, ČAJNICKOM I PLJEVALJSKOM SREZU
  6. ↑ Списак цивилних жртава рата у Буковици код Пљеваља
  7. ↑ AVII, Ča, k. 142, reg. br. 56/1 (CG-V-1610).
  8. ↑ Vitez duha, obraza i vere[mrtav link]

Vanjske veze

  • IZVEŠTAJ BOJOVIĆA DRAŽI MIHAILOVIĆU OD 29. JUNA 1942. O SITUACIJI U SANDŽAKU I DURMITORSKOM SREZU
  • SPISAK ŽRTAVA FEBRUARSKOG POKOLJA 1943. U OPŠTINI PLJEVLJA