Битка за Крушевац 1941.
Битка за Крушевац | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата у Југославији | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
ЈВуО НОВЈ | Вермахт Четници Косте Пећанца | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Драгутин Кесеровић | |||||||
Јачина | |||||||
око 3.000 четника око 80 партизана | посада око 400 немца немачки оклопни воз | ||||||
Жртве и губици | |||||||
16 погинулих 73 рањених 7 погинулих грађана | 4 мртва официра 22 мртва војника 80 рањених |
Битка за Крушевац је борба која се одиграла 23. септембра 1941. године између устаника (четника и партизана) и Немаца током Другог светског рата.
Средином септембра 1941. године генерал Љубо Новаковић преноси мајору Драгутину Кесеровићу наређење Драже Михаиловића да је отпочео „општи устанак“ у Шумадији нападима на све градове у којима су Немци. Кесеровићев задатак био је заузимање Крушевца (14.000 становника), блокада Трстеника и заузимање Жупе.
Командант Кесеровић одржао је састанак са својим официрима 19. септембра 1941. године у селу Бовану, на коме је договорено прегруписавања снага ради напада на Немце у Крушевцу. Такође, Кесеровић се договорио и са партизанима да учествују у овој акцији. Он издаје наређење о мобилизацији и 21. септембра присуствује заклетви 6.000 регрута испред манастира Стрмци и на простору села Разбојна код Бруса.
Мајор Драгутин Кесеровић је тада под командом за напад на град имао око 3.000 четника, мада нису сви имали оружје. Расински партизански одред је имао око 80 бораца. Према унапред утврђеном плану затворени су сви прилази граду. Немци су у Крушевцу имали посадне снаге јачине око 400 војника. Мајор Кесеровић је у договорено време извршио јуриш са својим четницима, чији су делови успели да продру до самог центра града. Међутим, Немци су пружили жесток отпор из гимназије, која је била њихово најјаче утврђене у граду и очекујући сваког тренутка да им стигне појачање. Из правца Сталаћа стигао је немачки оклопни воз, после чега Немци разбијају четничку опсаду.
Губици Немаца били су 4 мртва официра, 22 мртва војника и 80 рањених. Губици четника 16 погинулих, 73 рањених и 7 погинулих грађана. Немци су убрзо стрељали у знак одмазде на Багдали око 80 српских цивила. Немци у Крушевцу нису извршили одмазду „стотину за једног“, као у другим местима у Србији. Мајор Кесеровић се упутио са својим снагама у правцу Краљева, ради напада на Немце у том граду.
Литература
- А. Стошић, Под небом Крушевца, Просвета, Београд, 1996.
- Милослав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, први том, Уна прес, Београд, 2005.
Спољашње везе
- п
- р
- у
| |
Силе Осовине и савезници (вође) | |
Отпор |
- Мартовски пуч
- Априлски рат
- Бомбардовање Београда
- Суковска битка
- Устанак у Херцеговини
- Устанак у Србији
- Тринаестојулски устанак
- Устанак у НДХ
- Битка за Лозницу
- Битка за Бању Ковиљачу
- Битка за Шабац
- Битка за Олово
- Битка за Крушевац
- Битка на Трешњици
- Операција Мачва
- Операција Ужице
- Битка на Кадињачи
- Напади на Нови Пазар
- Операција Михаиловић
- Повлачење партизана у Санџак
- Пљеваљска битка
- Јануарска офанзива 1942.
- Масакр у јужној Бачкој
- Игмански марш
- Борбе за Источну Босну
- Операција Трио
- Поход у Босанску крајину
- Битка за Власеницу (1)
- Битка на Козари
- Битка за Купрес
- Борбе за Јајце
- Борбе за Ливно
- Напад НОВЈ на Гојло
- Операција Копаоник
- Битка за Глину
- Битка за Босански Нови
- Битка за снабдевање
- Битка за Сански Мост
- Бихаћка операција
- Битка за Грачац
- Битка на Неретви
- Операција Тојфел
- Офанзива НОВЈ у Лици
- Битка на Сутјесци
- Битка за Власеницу (2)
- Битка за Зворник
- Моргенлуфт и Рудник
- Заседа код Нештина
- Битка за Бугојно
- (1) тузланска операција
- Напад на Рајловац
- Напади на Штампетов вијадукт
- Борбе за Травник
- Битка за Вировитицу
- Напад на Сански Мост
- Напад на Копривницу
- Операција Кугелблиц
- Операција Цитен
- (1) бањалучка операција
- Зимске операције
- (2) тузланска операција
- Фебруарски поход
- Заседа у Поповом пољу
- Борба у Ломници
- Борбе за Требиње
- Бомбардовање Београда
- Операција Ваздушни мост
- Десант на Корчулу
- Пролећна офанзива (1944)
- Десант на Дрвар
- (1) Десант на Брач
- Напад НОВЈ на Подгорач
- Топличко-јабланичка операција
- Андријевичка операција
- Дурмиторска операција
- Операција Дунавски вилењак
- Битка на Јеловој гори
- Битка за Србију
- Ослобођење Аранђеловца
- Ослобођење Ваљева
- (2) Десант на Брач
- (2) бањалучка операција
- Ослобођење Крушевца
- Нишка операција
- Десант на Смедерево
- Београдска операција
- Напад НОВЈ на Травник
- Пробој Немаца из Грчке
- Ослобођење Македоније
- Косовска операција
- Побуна балиста
- Подравска операција
- Вировитички мостобран
- Битка код Батине
- Книнска операција
- Битка за Нашице
- Офанзива ЈВуО у источној Босни
| |
Злочини по починиоцу |
|
---|---|
Масовна погубљења | |
Концентрациони логори | |
Избеглице |
- Народноослободилачки рат
- Партизанско-четнички сукоб
- Ужичка република
- Бихаћка република
- Савезничке војне мисије
- Католичка црква и усташе
- Српска православна црква у Другом светском рату
- Хрватска православна црква
- Споразум о Балканској Унији
- Народни хероји
- Каирска афера
- Одељење за заштиту народа
- Споразуми Тито—Шубашић
- Нишки инцидент
- Тршћанска криза
- Крижари
- Операција хапшења Драже Михаиловића
- Београдски процес
- Четничка емиграција
- Пацовски канали
- Осма офанзива
- Списак осуђених за ратне злочине
Овај чланак везан за Други светски рат је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
- п
- р
- у