| Застава M64 |
|---|
 |
| Врста | Аутоматска пушка |
|---|
| Порекло |  СФРЈ |
|---|
| Производња |
|---|
| Произвођач | Застава оружје |
|---|
| Варијанте | М64A, М64Б |
|---|
| Спецификације |
|---|
| Маса | 3,9 kg |
|---|
| Дужина | 1040 mm |
|---|
| Дужина цеви | 500 mm |
|---|
| Калибар | 7,62 x 39 mm |
|---|
| Брзина паљбе | 725-825 мет/мин |
|---|
| Брзина зрна | 730 m/s |
|---|
| Магацин | 20 метака |
|---|
Застава М64 је прва југословенска верзија совјетске пушке АК-47, која се средином шездесетих година двадесетог века, производила у крагујевачкој Застави. М64 се производила по совјетској лиценци, а ускоро је произведена и побољшана верзија М64Б.[1]
Употреба
Пушка М64 није била активно уведена у употребу, и већина произведених пушака је само стајала у магацинима. Није познато да ли је била коришћена у сукобима приликом распада Југославије. Пушка је пројектована 1952.
У документарној емисији Досије, која се емитује на Првој српској телевизији, наведен је податак да је Бранислав Матић — Бели, један од оснивача Српске гарде, и један од њених главних финансијера, убијен 4. августа 1991. када су на њега пуцале две непознате особе из пушке М64.[2]
Референце
- ^ Автомат Zastava M64 / M70 / M77 / M92 - Югославия - Штурмовые винтовки / Автоматы - Оружие - Энциклопедия оружия и боеприпасов (огнестрельное ручное оружие, боеприпасы и снаря..., Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Документарна емисија Досије, аутор Машан Лекић, Прва српска телевизија, 23. фебруара 2014. године.
Литература
- Broń systemu Kałasznikowa. Warszawa: Wydawnictwo Bellona, 2002.. ISBN 978-83-11-09395-9.
СФРЈ
