Интерлеукин 4

Interleukin 4
Кристална структура људског ИЛ-4 (2INT)
Доступне структуре
1bbn​, 1bcn​, 1cyl​, 1hij​, 1hik​, 1hzi​, 1iar​, 1iti​, 1itl​, 1itm​, 1rcb​, 2b8u​, 2b8x​, 2b8y​, 2b8z​, 2b90​, 2b91​, 2cyk​, 2d48​, 2int
Идентификатори
Симболи IL4; BSF1; IL-4; MGC79402
Вањски ИД OMIM: 147780 MGI: 96556 HomoloGene: 491 GeneCards: IL4 Gene
Онтологија гена
Молекулска функција везивање за интерлекин-4 рецептор
везивање протеина
Ћелијска компонента екстрацелуларни регион
екстрацелуларни простор
Биолошки процес хемотакса
ћелијски одбрамбени респонс
метаболички процес холестерола
диференцијација Б ћелија
позитивна регулација пролиферације Б ћелија
T-помоћни 2 тип имунског респонса
позитивна регулација пролиферације активираних T ћелија
регулација фосфорилације
позитивна регулација тирозин фосфорилације Stat5 протеина
негативна регулација апоптозе
биосинтетички процес фактора раста конективног ткива
регулација промене изотипа
позитивна регулација MHC класа II биосинтетичког процеса
негативна регулација остеоцласт диференцијације
позитивна регулација транскрипције РНК полимеразе II
позитивна регулација изотип промене у IgE изотипе
позитивна регулација изотип промене у IgG изотипе
регулација имуног респонса
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 3565 16189
Eнсембл ENSG00000113520 ENSMUSG00000000869
UниПрот P05112 Q5SV00
Реф. Секв. (иРНК) NM_000589 NM_021283
Реф. Секв. (протеин) NP_000580 NP_067258
Локација (УЦСЦ) Chr 5:
132.04 - 132.05 Mb
Chr 11:
53.46 - 53.46 Mb
ПубМед претрага [1] [2]

Интерлеукин 4 (ИЛ-4) је интерлеукин кога луче помоћнички Т2 лимфоцити (енгл. Th2 cells) и делује на Б лимфоците, мастоците, базофиле као и на Т2 помоћничке лимфоците (који га производе).[1] Изазива пролиферацију Б лимфоцита (првобитно је назван фактор раста Б лимфоцита), индукује синтезу антитела Е класе код Б лимфоцита, диферентовање помоћничких Т лимфоцита у правцу помоћничких Т2 лимфоцита. Дејства овог интерлеукина на ћелије одбрамбеног система су супротна дејству интерферона γ, који појачава функцију макрофага и целуларног имунитета. На тај начин ИЛ-4 подстиче хуморални, а инхибише целуларни тип имуног одговора.[2][3]

Механизам дејства

Интерлеукин 4 делује тако што се везује за мембранске рецепторе лимфоцита (и других ћелија). Везивањем за рецепторе на недиферентованим (незрелим) помоћничким Т лимфоцитима усмерава њихову диференцијацију у помоћничке Т2 лимфоците, који су значајни за синтезу активацију Б лимфоцита и стварање антитела Е класе. Везивањем ИЛ-4 за поменуте рецепторе Т лимфоцита активише се СТАТ 6 сигнални пут који изазива диференцијацију помоћниких лимфоцита у помоћничке Т2 лимфоците. ИЛ-2 такође активише и други (поред СТАТ 6) сигнални пут-супстрат који одговара на инсулин (енгл. insulin response substrate-IRS2), што доводи до пролиферације (размножавања) лимфоцита. Интерлеукин 4 такође изазива производњу имуноглобулина Е код Б лимфоцита, који има улогу у борби против паразитарних инфекција, али и у настанку алергијских реакција (I тип хиперсензибилности).

Види још

Референце

  1. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 
  2. ^ Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 

Литература

  • Снежана Живанчевић-Симоновић Александар Ђукић. Општа патолошка физиологија. Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу медицински факултет. ISBN 978-86-82477-65-5. 

Спољашње везе

Интерлеукин 4 на Викимедијиној остави.
  • Interleukin-4 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
  • Recombinant Human Interleukin-4 from Cornell University (језик: енглески)
  • Interleukin-4 from Allergy Glossary
  • п
  • р
  • у
  • п
  • р
  • у
По фамилији
Интерлеукин
ИЛ-1 суперфамилија
1 (1Ra) • 18 • 33
попут ИЛ-6/гп130 користећи
ИЛ-10 фамилија
10 • 19 • 20 • 22 • 24 • 26
Интерферон тип III
28 • 29
Заједнички γ-ланац фамилија
2/15 • 3 • 4 • 7 • 9 • 13 • 21
ИЛ-12 фамилија
12 (Б) • 23 • 27 • 35
Drugi
5 • 8 • 14 • 16 • 17/25 (A) • 32  • 34
Хемокини
CCL
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17 • 18 • 19 • 20 • 21 • 22 • 23 • 24 • 25 • 26 • 27 • 28
CXCL
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 • 13 • 14 • 15 • 16 • 17
CX3CL
XCL
1 • 2
ТНФ
Главни
ТНФ (лиганд) суперфамилија
Кластер диференцијације
CD70 • CD153 • CD154
Интерферон
I
II
III
Други
По функцији