Парвовирус Б19

Парвовирус Б19

Микрографија вируса у крви
Класификација вируса
Group:	II
Царство:	Вируси
Породица:	Parvoviridae
Род:	Erythrovirus
Врста:	Parvovirus B19

Парвовирус Б19, Parvovirus B19 (B19V) је вирус из фамилије лат. parvoviridae. То је најмањи ДНК вирус па отуда потиче и име (parvo-мали) )^[1]^[2]. Отпорнији је у спољашњој средини од осталих вируса, највероватније због једноставне грађе. Хумани парвовирус Б19 је патоген за човека и велики број животиња, пре свега за мачке и псе.^[3]

Пут преношења

Резервоар инфекције је човек, а извор инфекције секрет респираторног тракта. Преноси се капљичним путем, путем крви и крвних продуката оболеле особе. Мале епидемије вирусне инфекције јављају се у време пролећа и највише погађају децу доби од две до десет година.^[4]

Патолошки (медицински) значај

Изазивач је обољења инфективног еритема или „пете болести“ (лат. erythema infectiosum)- честе вирусна инфекција код деце која са карактеристичном оспом без поремећаја општег стања. Инкубација траје 4-14 дана. Продромална фаза се карактерише главобољом, кијавицом, лако повишеном тмпературом, фарингитисом и малаксалошћу. На образима се јавља осип који је веома врућ и црвен. Развија се током 24 сата, а ако има повишене температуре, обично је умерена. Осип се може проширити на тело у облику шара, а обично нестаје током 6-10 дана. Након тога, ако се дете прегреје или иде на сунце, осип се може вратити по рукама или ногама током следећих неколико недеља^[5]^[6]^[7]

Када се одрасли инфицирају овим вирусом, чешће су захваћени зглобови него кожа. Настаје полиартропатија која се карактерише болом у зглобовима. Чешћа је код жена и траје од неколико дана до неколико месеци. Најчешће су захваћени зглобови руку, колена и чланака.^[3]

Дијагноза

Поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, евентуално серолошких испитивања (ЕЛИСА) и ПЦР-ом.^[8]^[9]

Лечење

Лечење није потребно, промене се спонтано повлаче. У тежим случајевима индиковани су антипиретици, аналгетици и антиинфламаторна средства.^[3]

Извори

^ Cossart, Y. E.; Field, A. M.; Cant, B.; et al. (1975). „Parvovirus-like particles in human sera.”. Lancet. 1: 72. .
^ (језик: енглески) Young NS, Brown KE. Parvovirus B19. New England Journal of Medicine . 350 (6). фебруар 2004: 586—97. doi:10.1056/NEJMra030840. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ ^а ^б ^в „Стетоскоп-инфо: Parvovirus B19”. Приступљено 17. 4. 2013. „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2010. г. Приступљено 08. 07. 2009. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^ Brown KE. Human Parvoviruses. In: Long SS, Pickering LK, Prober CG, eds. Principles and Practice of Pediatric Infectious Diseases. 3rd ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 1072–1076.
^ Servey, J. T.; Reamy, B. V.; Hodge, J. (фебруар 2007). „Clinical presentations of parvovirus B19 infection”. American Family Physician. 75 (3): 373—6. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
^ Anderson, L. J.; Hurwitz, E. S. (1988). „Human parvovirus B19 and pregnancy.”. Clin Perinatol. 15: 273. .
^ Brown KE. Parvovirus B19. In: Mandell GL, Bennet JE, Dolin R. Mandell, Douglas and Bennett's Principals and Practice of Infectious Diseases. Vol 2. 6th ed. Philadelphia, PA: Churchill Livingstone Elsevier. 1891–1902.
^ American Academy of Pediatrics Committee on Infectious Diseases. Parvovirus B19. In: Pickering LK, Baker CJ, Kimberlin DW, Long SS, eds. 2009 Red Book: Report of the Committee on Infectious Diseases. 28th ed. Elk Grove Village, IL: American Academy of Peiatrics. 491–493.
^ Mendelson E, Aboudy Y, Smetana Z, Tepperberg M, Grossman Z (2006). „Laboratory assessment and diagnosis of congenital viral infections:Rubella, cytomegalovirus (CMV), varicella-zoster virus (VZV),herpes simplex virus (HSV), parvovirus B19 andhuman immunodeficiency virus (HIV).”. Reprod Toxicol. 21: 350—382. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).