Светско првенство у воденим спортовима 2011.

Светско првенство у воденим спортовима 2011. или XIV. ФИНА Светско првенство одржано је у Шангају, Кина од 16. до 31. јула 2011..

ФИНА је објавила да је Шангај добио домаћинство за организацију овог првенства у Мелбурну 24. марта 2007. у време Светског првенства 2007.. Поред Шангаја кандидати су још били Сеул, Мадрид, Сан Франциско, Дурбан, Доха и Јапанска пливачка федерација.

јули 2011	16 Суб	17 Нед	18 Пон	19 Уто	20 Сре	21 Чет	22 Пет	23 Суб	24 Нед	25 Пон	26 Уто	27 Сре	28 Чет	29 Пет	30 Суб	31 Нед	Златне медаље
Скокови у воду	1	1	2	2	●	1	1	1	1								10
Даљинско пливање				1	1	1	2	2									7
Пливање									4	4	5	4	5	5	6	7	40
Синхроно пливање		1	1	1	1	1	1	1									7
Ватерполо		●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	●	1	1		2
Укупно златних медаља	1	2	3	4	2	3	4	4	5	4	5	4	5	6	7	7	66
Укупан збир	1	3	6	10	12	15	19	23	28	32	37	41	46	52	59	66
јули 2011	16 Суб	17 Нед	18 Пон	19 Уто	20 Сре	21 Чет	22 Пет	23 Суб	24 Нед	25 Пон	26 Уто	27 Сре	28 Чет	29 Пет	30 Суб	31 Нед	Златне медаље

Биланс медаља, мушки Држава Злато Сребро Бронза Укупно 1.  Сједињене Државе 8 4 3 15 2.  Кина 7 2 2 11 3.  Бразил 3 0 0 3 4.  Француска 2 3 2 7 5.  Аустралија 2 2 1 5 6.  Италија 1 3 0 4 7.  Немачка 1 2 6 9 8.  Грчка 1 1 0 2 9.  Мађарска 1 0 4 5 10.  Бугарска 1 0 0 1  Јужна Кореја 1 0 0 1  Норвешка 1 0 0 1  Уједињено Краљевство 1 0 0 1 14.  Русија 0 3 3 6 15.  Јапан 0 3 2 5 16.  Канада 0 3 0 3 17.  Пољска 0 1 0 1  Србија 0 1 0 1 19.  Јужна Африка 0 0 3 3 20.  Мексико 0 0 1 1  Хрватска 0 0 1 1  Украјина 0 0 1 1 Укупно (22) 30 28 29 87

Биланс медаља, жене Држава Злато Сребро Бронза Укупно 1.  Кина 8 11 6 25 2.  Русија 8 3 1 12 3.  Сједињене Државе 8 2 6 16 4  Уједињено Краљевство 2 3 0 5 5  Холандија 2 1 3 6 6  Италија 2 1 1 4 7  Данска 2 1 0 3 8  Холандија 2 1 3 6 9  Шведска 1 1 0 2 10.  Грчка 1 0 1 2 11.  Белорусија 1 0 0 1  Бразил 1 0 0 1  Швајцарска 1 0 0 1 14.  Аустралија 0 7 4 8 15.  Шпанија 0 1 5 6 16.  Канада 0 1 3 4  Француска 0 1 3 4 18.  Немачка 0 1 2 3 19.  Јапан 0 1 0 1 20.  Мексико 0 0 1 1 Укупно (20) 37 35 36 108

Биланс медаља, укупно

	Држава	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1.	Сједињене Државе	17	6	9	32
2.	Кина	15	13	8	36
3.	Русија	8	6	4	18
4.	Бразил	4	0	0	4
5.	Италија	3	4	2	9
6.	Уједињено Краљевство	3	3	0	6
7.	Аустралија	2	10	4	16
8.	Француска	2	4	5	9
9.	Холандија	2	1	3	6
10.	Грчка	2	1	1	4
11.	Данска	2	1	0	3
12.	Немачка	1	3	9	13
13.	Шведска	1	1	0	2
14.	Мађарска	1	0	4	5
15.	Белорусија	1	0	0	1
	Бугарска	1	0	0	1
	Јужна Кореја	1	0	0	1
	Норвешка	1	0	0	1
	Швајцарска	1	0	0	1
20.	Канада	0	4	3	7
21.	Јапан	0	4	2	5
22	Шпанија	0	1	5	6
23	Пољска	0	1	0	1
	Србија	0	1	0	1
25.	Јужна Африка	0	0	3	3
26.	Мексико	0	0	2	2
27.	Хрватска	0	0	1	1
	Украјина	0	0	1	1
Укупно (28)		68	64	66	198

Напомена:Укупном збир има једно такмичење више од збира биланса мушких и женских медаља, јер је у даљинском пливању одржано такмичење мешовитих екипа, па се тај резултат налази само у укупном биласу медаља.

У саставу првенства налазило се, као и до сада 5 самосталних спортова и то:

Пливачка такмичања одржана су у 50 m базену у 40 дисциплина (20 у мушкој и 20 у женској конкуренцији са по 17 дисциплина у појединачно и по 3 штафетне трке). Такмичења ће се одржати у Оријенталном спортском ценру у Шангају од 24. до 31. јула).

Скокови у воду се састоји од 10 дисциплина (5 у мушкој и 5 у женској конкуренцији од чега 6 појединачно и 4 у паровима). Такмичења ће се одржати у Оријенталном спортском центру у Шангају од 16. до 24. јула.

Првог дана такмичења на 16. јула, кинеске скакачице освојиле су прву златну медаљу у дисциплини синхрони скокови са 3 метра одскочне даске за женске парове. Пар Ву Минсја и Хе Зи је резултатом од 356,40 освојио више од 40 бодова испред другопласираних Канађанки Емили Емон и Џенифер Абел.^[1]

У даљинском пливању на отвореном по први пут су одржана такмичења у седам дисциплина. Поред постојећих дисциплина (5, 10 и 25 км) по први пут је организовано и екипно такмичење за мушкарце. Такмичење је одржано код обале плаже Ђиншан од 19. до 23. јула.

Највише успеха су имали пливачи Немачке да укупно осојене 4 медаље: једна златне, две сребрне и једна бронзана.

Првог дана такмичења на 19. јула, британски пливачица Кери-Ен Пејн је освојила прво злато у даљинском пливању на 10 км за жене. Другог дана такмичења, грчки пливач Спиридон Јаниотис освојио је злато на 10 км за мушкарце испред фаворизовано немачког пливача Томаса Лурца. Трећег дана у новој дисциплини 5 км за мешовите екипе, победила је екипа Сједињених Америчких Држава у саставу Ендру Гемел, Шон Рајан, Ешли Твичел резултатом 57:00,6^[2]. Четвртог дана су одржана две трке такмичења на 5 км за мушкарце и жене. У женској је победила Швајцаркиња Свон Оберсон у времену 1:00:39,7, а у мушкој, немачки пливач Томас Лурц резултатом 56:16.2. Петог и последњег дана такмичења су одржана две трке у дисциплини 25 км у обе конкуренције. У мушкој трци злато је освојио бугарски пливач Петар Стојчев са 5:10:39,8, а код жена Бразилка Ана Марсела Куња у времену 5:29:22,9. Четири жене и 10 мушкараца који су стартовали на 25 км нису завршили трку, јер је температура воде достигла ниво који је довео у питање регуларност такмичења.

Синхроно или уметничко пливање одржано је у 7 дисциплина само у женској конкуреницији у Оријенталном спортском ценру у Шангају од 17. до 23. јула

Ватерполо такмичење одржавало су у мушкој и женској конкуренцији о времену од 17. до 30. јула. У турниру за мушкарце, Италија је постала првак, победивши у финалу носиоца титуле Србију. Код жена, Грчка је освојила титулу победом над домаћином Кином.