Ван дер Валсов радијус

Елемент	радијус ( $\mathrm {\AA}$ )^[1]
Водоник	1.20^[2]
Угљеник	1.7
Азот	1.55
Кисеоник	1.4
Флуор	1.35
Фосфор	1.9
Сумпор	1.85
Хлор	1.8
Јод	2.15

Ван дер Валсов радијус представља растојање између електрона најудаљенијих од атомског језгра и тог атомског језгра слободних атома, или најудаљенијих електрона и геометријске средине целих молекула.

Ван дер Валсов радијус је добио име по Јоханесу Дидерику ван дер Валсу, добитнику Нобелове награде за физику 1910. године.

Замишљајући атоме и молекуле као лопте, чију површину граде од центра најудаљенији електрони, Ван дер Валсови радујуси представљају у ствари полупречнике тих лопти. Колико год је замишљање молекула и атома као лоптица погрешно и наивно са тачке гледишта квантне механике, у многим практичним случајевима то има сврхе. На пример, у кристалима који се састоје од неке врсте молекула (уколико нису јонски кристали) растојање између посебних молекула који граде кристалну решетку, одговара познатим Ван дер Валсовим радијусима. Ти исти молекули у течном агрегатном стању такође заузимају простор који одговара Ван дер Валсовом радијусу.

Ван дер Валсови радијуси се могу посматрати и као гранично растојање на које међусобно могу да се приближе два атома без међусобног одбијања, или грађења хемијских веза. Ван дер Валсови радијуси за атоме су 25 до 50% већи од ковалентних радијуса истих атома.

Табела ван дер Валсових радијуса

Следећа табела приказује ван дер Валсове радијусе за елементе.^[3] Осим ако није другачије назначено, подаци су дати помоћу функције ElementData софтверског пакета Mathematica, предузећа Wolfram Research, Inc. Вредности су у пикометрима (pm или 6988100000000000000♠1×10⁻¹² m). Нијанса кутије се креће од црвене до жуте како се радијус повећава; сива означава недостатак података.

Група
(колона)

Периода
(ред)

H
110^[2]
or 120

He
140

Li
182

Be
153^[4]

B
192^[4]

C
170

N
155

O
152

F
147

Ne
154

Na
227

Mg
173

Al
184^[4]

Si
210

P
180

S
180

Cl
175

Ar
188

K
275

Ca
231^[4]

Sc
211^[4]

Ni
163

Cu
140

Zn
139

Ga
187

Ge
211^[4]

As
185

Se
190

Br
185

Kr
202

Rb
303^[4]

Sr
249^[4]

Pd
163

Ag
172

Cd
158

In
193

Sn
217

Sb
206^[4]

Te
206

I
198

Xe
216

Cs
343^[4]

Ba
268^[4]

Pt
175

Au
166

Hg
155

Tl
196

Pb
202

Bi
207^[4]

Po
197^[4]

At
202^[4]

Rn
220^[4]

Fr
348^[4]

Ra
283^[4]

U
186

Види још

Референце

^ Bondi, A. (1964). „van der Waals Volumes and Radii”. J. Phys. Chem. 68 (3): 441—451. doi:10.1021/j100785a001.
^ ^а ^б Rowland RS, Taylor R (1996). „Intermolecular nonbonded contact distances in organic crystal structures: comparison with distances expected from van der Waals radii”. J. Phys. Chem. 100 (18): 7384—7391. doi:10.1021/jp953141+.
^ „van der Waals Radius of the elements”.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ ^м ^н ^њ Mantina, Manjeera; Chamberlin, Adam C.; Valero, Rosendo; Cramer, Christopher J.; Truhlar, Donald G. (2009). „Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group.”. The Journal of Physical Chemistry A. 113 (19): 5806—5812. PMC 3658832 . doi:10.1021/jp8111556 .

Литература

Huheey, James E.; Keiter, Ellen A.; Keiter, Richard L. (1997). Inorganic Chemistry: Principles of Structure and Reactivity (4th изд.). New York: Prentice Hall. ISBN 978-0-06-042995-9.
Chandler, David (1987). Introduction to Modern Statistical Mechanics. Oxford: Oxford University Press. стр. 287—295. ISBN 0195042778.
Cross, Michael (2004), „Lecture 3: First Order Phase Transitions” (PDF), Physics 127: Statistical Physics, Second Term, Pasadena, California: Division of Physics, Mathematics, and Astronomy, California Institute of Technology .
Dalgarno, A.; Davison, W.D. (1966). „The Calculation of Van Der Waals Interactions”. Advances in Atomic and Molecular Physics. 2: 1—32. ISBN 9780120038022. doi:10.1016/S0065-2199(08)60216-X.
Kittel, Charles; Kroemer, Herbert (1980). Thermal Physics (Revised изд.). New York: Macmillan. стр. 287–295. ISBN 0716710889.
Silbey, Robert J.; Alberty, Robert A.; Bawendi, Moungi G. (2004). Physical Chemistry (4th изд.). Wiley. ISBN 978-0471215042.
„J. D. Van der Waals, The equation of state for gases and liquids: Nobel Lecture, December 12, 1910” (PDF). Nobel Lectures, Physics 1901–1921. Amsterdam: Elsevier Publishing Company. 1967. стр. 254—265. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 4. 2020. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Andrews, T. (1869). „The Bakerian Lecture: On the Gaseous State of Matter”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 159: 575—590. doi:10.1098/rstl.1869.0021 .
Klein, M. J. (1974). „The Historical Origins of the Van der Waals Equation”. Physica. 73 (1): 31. Bibcode:1974Phy....73...28K. doi:10.1016/0031-8914(74)90224-9.
Van der Waals, J. D. (1873). Over de Continuiteit van den Gas- en Vloeistoftoestand [About the Continuity of the Gas and Fluid States] (на језику: холандски). University of Leiden.
Clerk-Maxwell, J. (1874). „Over de Continuiteit van den Gas- en Vloeistofiocstand. Academisch Proefschrift”. Nature (на језику: енглески). 10 (259): 477—480. Bibcode:1874Natur..10..477C. S2CID 4046639. doi:10.1038/010477a0.
Maxwell, J.C. (1890). „LXIX. Van der Waals on the Continuity of the Gaseous and Liquid States”. Ур.: Niven, W. D. The Scientific Papers of James Clerk Maxwell, Vol. II. Cambridge University Press. стр. 407—415.
Chang, Raymond (2014). Physical Chemistry for the Chemical Sciences. University Science Books. стр. 14. ISBN 978-1891389696.
„Deviations from Ideal Gas Law Behavior”. Bodner Research Web. Purdue University, College of Science, Division of Chemical Education. 2004.
Hewitt, Nigel. „Who was Van der Waals anyway and what has he to do with my Nitrox fill?”. Maths for Divers.
Lindsey, Brice, „Mixing Rules for Simple Equations of State”, Intermolecular Potentials and the Evaluation of Second Virial Coefficient
Hill, Terrell L. (2012) [1960]. An Introduction to Statistical Thermodynamics. Dover Books on Physics. Chicago: R.R. Donnelly (Courier/Dover). ISBN 978-0486130903.
Sandler, S. I. (1999). Chemical and Engineering Thermodynamics (Third изд.). New York: Wiley. стр. 273.
Atkins, Peter; de Paula, Julio (2006). Physical Chemistry (8th изд.). New York: Macmillan. стр. 17–22, 104 fwd, 632–641. ISBN 0716787598.
Berry, R. Stephen; Rice, Stuart A.; Ross, John (2000). Physical Chemistry. Oxford: Oxford University Press. стр. 298–306 and passim. ISBN 0195105893.
Dill, Ken A.; Bromberg, Sarina (2003). Molecular Driving Forces: Statistical Thermodynamics in Chemistry and Biology. New York: Garland Science. стр. 457–462. ISBN 0815320515.

Спољашње везе

Ван дер Валсов радијус на Викимедијиној остави.

van der Waals Radius of the elements at PeriodicTable.com
van der Waals Radius – Periodicity Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2008) at WebElements.com