Autoput Bang Na

Autoput Bang Na je jedan od najdužih mostova na svetu.

Autoput Bang Na (puno ime: Bang Na - Bang Fli - Bang Pakong autoput), zvanično Burafa Viti autoput (тај. ทางพิเศษบูรพาวิถี), je 55 km[1] dug izdignuti autoput sa šest traka u Tajlandu. To je cesta sa naplatom putarine. Ona prolazi iznad rute Nacionalnog autoputa 34 (autoputa Bang Na–Trat) i u vlasništvu je Autoputne uprave Tajlanda (engl. Expressway Authority of Thailand, EKSAT).[2][3][4][5] Most je bio dostignuće Sukaviča Rangsitpola,[6] potpredsednika vlade u kabinetu Čuan Likpaja[7][8] (1992-1995). Autoput Bang Na dizajnirao je pokojni Louis Berger.[9]

Istorija

Autoput Bang Na osmislila je Uprava za brze puteve i brzi tranzit Tajlanda (engl. Expressway Authority of Thailand, ETA).[10][11][12] Struktura je izgrađena primenom metode dizajniranja i izgradnje.[13] Stubove i nadstrukturu dizajnirao je Džin M. Miler (SAD), dok su poravnanje i temelje odradili Azijski inženjerski konsultanti (Tajland). Vlasnički inženjer je bila Luis Bergerova grupa (SAD),[14][15] a projekat je izgradilo zajedničko preduzeće Bilfinger + Berger (Nemačka) i Č. Karnčang (Tajland). Za izgradnju mosta bilo je potrebno 1.800.000 kubnih metara betona. Most je završen u januaru 2000. godine.[16]

Rekordi

Jedan od najdužih automobilskih mostova na svetu, autoput Bang Na, imao je status najdužeg mosta na svetu od 2000 do 2008. U današnje vreme, on je sedmi po dužini most na svetu.

Strukturni opis

Autoput je podignut na vijadukt koji ima prosečnu dužinu raspona od 42 metra. To je most s nosačkim kutijama[17][18] razmaknutim 27 metara.

Na ovoj uzdignutoj konstrukciji nalaze se dve naplatne rampe, gde se konstrukcija morala proširiti da primi dvanaest traka. Sistem naplate se obavlja pomoću Kapsch TrafficCom AB (Švedska).[19]

Vidi još

  • Spisak mostova po dužini
  • Spisak mostovskih megaprojekata
  • Autoput

Reference

  1. ^ Brockmann, Christian; Horst Rogenhofer (2000). „Bang Na Expressway, Bangkok, Thailand—World's Longest Bridge and Largest Precasting Operation” (PDF). PCI Journal. 45 (1): 26—38. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-06-16. г. Приступљено 2008-07-19. 
  2. ^ „Expressway Authority of Thailand (EXAT)”. Thailand Transport Portal (MOT). Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^ „EXAT corporate social responsibility report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^ Expressway Authority of Thailand. „โครงข่ายทางพิเศษที่เปิดให้ใช้บริการ”. Expressway Authority of Thailand website. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^ Annual Report 2015; Expressway Authority of Thailand (PDF). Bangkok: Expressway Authority of Thailand (EXAT). 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  6. ^ „Nattapol Rangsitpol: Executive Profile & Biography”. Bloomberg. Приступљено 2019-06-27. 
  7. ^ Chris Baker, Pasuk Phongpaichit (2005). A History of ThailandНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. back matter. ISBN 0-521-81615-7. 
  8. ^ 泰国华裔地位高 出过好几任总理真正的一等公民 Архивирано 8 октобар 2018 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 28. 09. 2020. 
  10. ^ „Expressway Authority of Thailand (EXAT)”. Thailand Transport Portal (MOT). Архивирано из оригинала 27. 09. 2020. г. Приступљено 15. 10. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^ „EXAT corporate social responsibility report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2016. г. Приступљено 10. 11. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^ Expressway Authority of Thailand. „โครงข่ายทางพิเศษที่เปิดให้ใช้บริการ”. Expressway Authority of Thailand website. Архивирано из оригинала 7. 10. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^ “Construction Contracts: Law and management” by John Murdoch and Will Hughes, published in 2007 by “Taylor & Francis E-library”, fourth edition, United Kingdom ISBN 0-203-96574-4 simultaneously published in USA ISBN 978-0-415-39368-3 and Canada ISBN 978-0-415-39369-0
  14. ^ „Berger sees Sandy as a chance to redevelop Shore the right way”. NJBIZ. 2013-03-27. Приступљено 2013-06-13. 
  15. ^ „WSP to Acquire Louis Berger, a US-based International Professional Services Firm”. Globe Newswire News Room. 2018-07-30. Приступљено 2019-01-22. 
  16. ^ Christian Brockmann; Horst Rogenhofer (2000). „Bang Na Expressway, Bangkok, Thailand — World’s Longest Bridge and Largest Precasting Operation” (PDF). PCI Journal: 26—38. 
  17. ^ Think Defence (30. 12. 2011). „UK Military Bridging – Equipment (Pre WWII Equipment Bridging)”. www.thinkdefence.co.uk. Архивирано из оригинала 29. 05. 2022. г. Приступљено 8. 5. 2017. „Adopted by the Army in 1925 the Large Box Girder Bridge was adaptable and relatively cheap, able to carry loads of up to 40 tonnes, it remained in service until replaced by the Bailey.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^ Smith, D. A.; Hendy, C. R. (2002). „Strengthening of Irwell Valley Bridge, UK”. Bridge Engineering. Institution of Civil Engineers. 161 (BE1): 33—43. 
  19. ^ „Kapsch TrafficCom AB equips world longest bridge”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2019. г. Приступљено 28. 09. 2020. 

Literatura

  • Annual Report 2015; Expressway Authority of Thailand (PDF). Bangkok: Expressway Authority of Thailand (EXAT). 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 10. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Guinness World Record, Longest road bridge Архивирано 2012-01-03 на сајту Wayback Machine, Guinness World Records. Last accessed June 2012.
  • Carr, J. (2012). Major Companies of The Far East and Australasia 1990/91: Volume 1: South East Asia. Springer Netherlands. ISBN 978-94-009-0805-5. Приступљено 3. 7. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Royal Thai Government Gazette 104”. Royal Thai Government Gazette. 104 (74). 19. 4. 1987. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Appointment of Members of the National Legislation Assembly” (PDF). Royal Thai Government Gazette (на језику: тајски). 108 (53): 13. 25. 3. 1991. Архивирано из оригинала (pdf) 04. 03. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Tom Wingfield (2002). Edmund Terence Gomez, ур. Democratization and economic crisis in Thailand. Political Business in East Asia. Routledge. 
  • Economist Intelligence Unit, ур. (1994). Country Report: Thailand, Myanmar (Burma). 
  • Dachakupt, Pimpan (1999). „The current innovation in curriculum development in Thailand” (pdf). International Journal of Curriculum Development and Practice. 1. Приступљено 18. 9. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Rosalind C. Morris (1997). Phillip Brian Harper, ур. Educating Desire: Thailand, Transnationalism, Transgression. Queer Transexions of Race, Nation, and Gender. Duke University Press. 
  • Peter A. Jackson (2002). Russell H. K. Heng, ур. Offending Images: Gender Sexual Minorities, and State Control of the Media in Thailand. Media Fortunes, Changing Times: ASEAN States in Transition. Institute of Southeast Asian Studies. 
  • „Convention on Road Signs and Signals, Done at Vienna on 8 November 1968” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 13. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Glossary of Statistical Terms”. OECD. 26. 2. 2004. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. Приступљено 3. 9. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Shragge, John; Bagnato, Sharon (1984). From Footpaths to Freeways. Ontario Ministry of Transportation and Communications, Historical Committee. стр. 55. ISBN 978-0-7743-9388-1. 
  • Bassett, Edward M. (фебруар 1930). „The Freeway: A New Kind of Thoroughfare”. American City. 42: 95. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Korr, Jeremy (2008). „Physical and Social Constructions of the Capital Beltway”. Ур.: Mauch, Christof; Zeller, Thomas. The World Beyond the Windshield: Roads and Landscapes in the United States and Europe. Athens: Ohio University Press. стр. 195. ISBN 9780821417676. 
  • Karnes, Thomas L. (2009). Asphalt and Politics: A History of the American Highway SystemСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Jefferson, NC: McFarland & Co. стр. 131. ISBN 9780786442829. 
  • Swift, Earl (2011). The Big Roads: The Untold Story of the Engineers, Visionaries, and Trailblazers Who Created the American Superhighways. Boston: Houghton Mifflin Harcourt. стр. 110. ISBN 9780547549132. Приступљено 27. 2. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Using the Highway”. Your Rights: The Liberty Guide to Human Rights. Liberty. 18. 8. 2008. Архивирано из оригинала 9. 2. 2013. г. Приступљено 31. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Roadway Design Manual”. Texas Department of Transportation. март 2010. 6: Freeways. Архивирано из оригинала 14. 5. 2013. г. Приступљено 28. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „Woodruff Road Corridor Study” (PDF). 2013. Chapter 4*: Interchange Modifications. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 6. 2013. г. Приступљено 28. 3. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • „13: Motorway Signs, Signals and Road Markings”. Road Signs. ukmotorists.com. Архивирано из оригинала 29. 5. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Spoljašnje veze

Autoput Bang Na на Викимедијиној остави.
  • The Bang Na Expressway (1,1 MB PDF-file with plans and photos)
  • Expressway Authority of Thailand (EXAT) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2020)
  • Ministry of Transport (Thailand) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2020)
13° 39′ 40″ N 100° 39′ 50″ E / 13.66111° С; 100.66389° И / 13.66111; 100.66389
Normativna kontrola: Geografske Уреди на Википодацима
  • Structurae