Финале Светског првенства у фудбалу 1970.
Стадион Астека, где је одржано финале | |||||||
Догађај | Светско првенство у фудбалу 1970. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Датум | 21. јун 1970. (1970-06-21) | ||||||
Стадион | Стадион Астека, Мексико Сити | ||||||
Судија | Рудолф Глекнер (Источна Немачка) | ||||||
Посећеност | 107.412 | ||||||
← 1966. 1974. → |
Финале Светског првенства 1970. је била фудбалска утакмица између Бразила и Италије да би се одредио победник Светског првенства 1970. године. Ово је било прво финале у коме су се састала два бивша светска шампиона; Италија је претходно освојила Светско првенство 1934. и 1938. године, док је Бразил победио 1958. и 1962. године.
Пре завршног турнира у Мексику, Бразил је играо квалификационе мечеве против Колумбије, Венецуеле и Парагваја. Бразил је био далеко супериорнији, победио је у свих шест утакмица, постигао 23 гола и примио само два. У последњем мечу квалификација, Бразил је победио Парагвај са 1−0 и имао највећу званичну гледаност икада забележену за фудбалску утакмицу, са 183.341 посетилаца на стадиону Маракана. Укупно, бразилски тим је победио у свих 12 утакмица, постигавши 42 гола и примивши само осам.[1][2]
Овом трећом победом после победа на Светском првенству 1958. и 1962, Бразил је постао најуспешнија фудбалска репрезентација света у то време, надмашивши Италију и Уругвај, који су имали по два шампионата. Трећа титула донела је Бразилу право да трајно задржи трофеј Жила Римеа;[3][4] украден је 1983. док је био изложен у Рио де Жанеиру и никада није враћен. 38-годишњи бразилски тренер Марио Загало постао је први фудбалер који је освојио Светско првенство и као играч (1958, 1962) и тренер, као и други најмлађи тренер који је освојио Светско првенство, после Алберта Супичија 1930. године. Пеле је завршио своју играчку каријеру на Светском првенству као први троструки освајач овог такмичења.[5]
Утакмица
Резиме
Бразил је први постигао гол, када је Пеле главом погодио на центаршут Ривелиња у 18. минуту.[7] Роберто Бонинсења је изједначио за Италију након грешке у бразилској одбрани. У другом полувремену, ватрена моћ и креативност Бразила показали су се као превише за италијанску екипу која се држала свог опрезног одбрамбеног система. Жерсон је снажно шутирао за други гол, а затим је помогао да се постигне трећи, дугим слободним ударцем за Пелеа који је спустио лопту Жаирзињу. Пеле је завршио свој сјајан учинак тако што је извукао италијанску одбрану у центар и пронашао капитена Карлоса Алберта на десном боку, који је поставио коначан резултат. Гол Карлоса Алберта, после серије потеза бразилског тима са лева на центар, сматра се једним од најбољих голова икада постигнутих у историји турнира.[8]
Укупно седам теренских играча из Бразила додавало је лопту све док је капитен Карлос Алберто није закуцао у угао италијанског гола након додавања Пелеа преко италијанског шеснаестерца, подстакнутог Тостаом, који је леђима окренут голу рекао Пелеу да је Алберто улазио на десни бок. Тостао је започео потез пет метара од леве стране бразилског шеснаестерца, а затим је претрчао дужину терена до италијанског петерца не додирујући поново лопту да би рекао Пелеу да дода лопту Алберту. Играчи укључени у додавања по редоследу били су Тостао, Брито, Клодоалдо, Пеле и Жерсон. Клодоалдо је победио четворицу италијанских играча на својој половини пре него што је додао Ривелињу, који је погодио савршен пас низ крило до Жаирзиња. Жаирзињо је са крила прешао у центар шеснаестерца до Пелеа, који је држао лопту и одиграо пас за Алберта. Једини спољни играчи који нису били укључени у овај потез били су Евералдо и Пјаца. Године 2002, јавност у Великој Британији је сместила је овај гол на 36. место листе 100 најбољих спортских тренутака.[9][10]
Детаљи
Бразил | Италија |
|
|
Помоћне судије:
| Правила
|
Референце
- ^ „Brazil outplay Italy and take Jules Rimet Trophy outright”. Glasgow Herald (Page 4). 22. 6. 1970. Приступљено 30. 4. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Pele and 1970: How the greatest player of all time cemented his legend”. BBC Sport. 31. 10. 2022. Приступљено 16. 11. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Brazil”. St. Petersburg Times. Associated Press. 22. 6. 1970. стр. 1C. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „Brazil's heroes of 1970 relive their days of glory”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 10. 6. 2000. Архивирано из оригинала 5. 2. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ „70 Facts About Brazil Legend Football Icon Pele On His 70th Birthday”. Goal.com. 21. 10. 2010. Приступљено 8. 5. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Un día como hoy Pelé jugó su último partido con la selección brasileña on Libero, 18 Jul 2020
- ^ „Coca-Cola Memorable Celebrations 1: Pele's iconic leap of joy after scoring Brazil's century goal”. Goal.com. 10. 6. 2010. Приступљено 8. 5. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ Benson, Andrew (2. 6. 2006). „The perfect goal”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. Приступљено 8. 5. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
- ^ 100 Greatest sporting moments – results Channel 4. Retrieved 29 August 2014
- ^ „World Cup final 1970: Brazil v Italy – as it happened”. Guardian. 25. 10. 2016. Приступљено 26. 10. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Спољашње везе
- Финале Светског првенства 1970. на сајту ФИФА
- п
- р
- у
- Уругвај 1930.
- Италија 1934.
- Француска 1938.
- Бразил 1950.
- Швајцарска 1954.
- Шведска 1958.
- Чиле 1962.
- Енглеска 1966.
- Мексико 1970.
- Западна Немачка 1974.
- Аргентина 1978.
- Шпанија 1982.
- Мексико 1986.
- Италија 1990.
- САД 1994.
- Француска 1998.
- Јужна Кореја / Јапан 2002.
- Немачка 2006.
- Јужна Африка 2010.
- Бразил 2014.
- Русија 2018.
- Катар 2022.
- Канада / Мексико / САД 2026.
- Шпанија / Португал / Мароко 2030.1
- Саудијска Арабија 2034.
- Награде
- Табела
- Учинци
- Стрелци
- Стрелци у финалу
- Прваци
- Историја
- Домаћини
- Маскоте
- Квалификације
- Рекорди
- Квали реп.
- Трофеји
- 1 Аргентина, Парагвај и Уругвај биће домаћини инаугуралних утакмица